Bajpas operacija na nogama

Femoralna arterija je najveći krvni sud koji je zadužen za protok krvi u nogama. Ova arterija proteže se od donjeg dela stomaka do butine i poplitealne arterije na kolenu. Imajući u vidu da neka zdravstvena stanja smanjuju protok krvi kroz ove arterije, uzrokujući bol, otok, probleme sa zarastanjem rana i rizik od amputacije, femoropoplitealni bajpas se najčešće radi kod pacijenata koji imaju:

• Bol pri hodanju (klaudikacija) – grčevi i bolovi u mišićima nogu usled smanjenog protoka krvi;

• Hronična ishemija ekstremiteta – stanje gde je protok krvi toliko smanjen da ugrožava tkiva, što može dovesti do rana koje teško zarastaju, infekcija ili gangrene;

• Rane koje ne zarastaju ili infekcije na stopalima i nogama – kada rane na nogama ne zarastaju uprkos lečenju, operacija može biti jedini način da se spreči gangrena.

Bez adekvatnog lečenja, ova stanja mogu zahtevati amputaciju. Međutim, u slučajevima kada lekovi, kompresione navlake, fizička terapija i drugi medicinski tretmani ne daju zadovoljavajuće rezultate, hirurški bajpas operacija na nogama postaje najefikasnija opcija. Pacijenti koji se suočavaju sa stalnim bolovima ili otežanim kretanjem, uprkos svim naporima da se stanje poboljša, često su kandidati za ovaj zahvat. Cilj ugradnje bajpasa u nogama jeste da se izbegne takav ishod i očuva funkcionalnost noge.

Blokada arterije u nozi, koja često zahteva femoropoplitealni Bajpas Operacija na nogama, rezultat je postepenog razvoja bolesti krvnih sudova. Najčešći uzrok je ateroskleroza, hronični proces u kojem se na zidovima arterija nakupljaju masne naslage (plakovi), što dovodi do suženja ili potpunog začepljenja krvnih sudova.

U slučajevima da je blokada arterije toliko ozbiljna da ne reaguje na druge oblike lečenja (npr. primena medikamenata), preporučuje se ugradnja femoropoplitealnog bajpasa. Ovaj hirurški postupak omogućava zaobilaženje blokade u arteriji, omogućavajući protok krvi u tkiva donjih ekstremiteta, sprečavajući pojavu komplikacija i vraćanja funkcionalnosti udova.

Operacija femoralnog poplitealnog bajpasa je hirurška procedura koja omogućava tzv. kreiranje novog puta za protok krvi od srca do potkolenice. Imajući u vidu kompleksnost samog zahvata, preoperativna procedura započinje mnogo ranije nego što pacijent uđe u operacionu salu. To znači obavljanja detaljnih pregleda kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje i stepen blokade arterije. Najčešće se koristi ultrazvuk ili angiografija, pri čemu dobijeni rezultati ukazuju na dalji tok pripreme za operaciju.

Sama procedura ugradnje bajpasa na nogama podrazumeva primenu opšte anestezije. Prvi korak u hirurškom zahvatu je priprema grafta, koji će zameniti blokirani deo arterije. Ako je to moguće, koristi se pacijentova vena, obično velika safenska vena iz noge. Ova vena se pažljivo uklanja i priprema za spajanje. Ako prirodni graft nije dostupan ili nije odgovarajući, koristi se sintetički graft napravljen od medicinskog materijala.

Hirurg zatim pravi dva reza – jedan iznad mesta gde je arterija začepljena, obično u preponi, i drugi ispod blokade, u predelu kolena. Ovi rezovi omogućavaju pristup arteriji i prostor za postavljanje grafta. Nakon što se graft pažljivo pozicionira, on se šije za arteriju iznad i ispod blokiranog dela, stvarajući novi, neometani put za protok krvi.

Tokom operacije, hirurg više puta proverava funkcionalnost grafta. Protok krvi se testira kako bi se osiguralo da je sve u redu i da nema curenja ili zastoja. Kada je sve završeno, rezovi se zatvaraju šavovima, a rane se prekrivaju sterilnim zavojem.

Nakon operacije, pacijent ostaje u bolnici nekoliko dana kako bi se pratilo njegovo stanje: cirkulacija u nozi, puls, krvni pritisak, saturacija i boja kože. Predviđeno vreme za ostanak u bolnici nakon operacije je nekoliko dana, i to je period u kome se vrše dodatne analize, uključujući ultrazvučne preglede grafta i osnovno negovanje rane. Čak i po otpuštanju iz bolnice, sterilne zavoje je potrebno menjati redovno, a kretanje je veoma važno za potpuni oporavak. To znači da se već po proteku par dana od operacije pacijent podstiče na blage pokrete, poput sedenja i stajanja uz pomoć medicinskog osoblja. Postepeno, uz dozvolu lekara, uključuju se kraće šetnje kako bi se podstakla cirkulacija i sprečila pojava krvnih ugrušaka. Nošenje kompresionih čarapa često je preporučena mera kojom se nastoji smanjenje otoka i poboljšanje cirkulacije.

Uspeh bajpasa zavisi od održavanja protoka krvi kroz graft. Zato su redovne kontrole i pregledi veoma važni jer se ultrazvukom ili dopler analizom proverava da li je graft otvoren i funkcionalan. Ukoliko se uoče znakovi suženja ili začepljenja, lekar može preporučiti dodatne intervencije.

Preporuka za ugradnju bajpasa ne donosi se olako. Lekar detaljno procenjuje stanje svakog pacijenta, uključujući stepen blokade arterija, opšte zdravstveno stanje, prisustvo hroničnih bolesti poput dijabetesa ili hipertenzije, i sposobnost organizma da se oporavi od operacije. Takođe se uzimaju u obzir godine pacijenta, životne navike i sposobnost da se pridržava preporuka nakon zahvata.