Drenaža Pluća / Torakocenteza

Drenaža pluća, pleuralana punkcija ili torakocenteza je medicinska procedura koja se koristi za uklanjanje vazduha, tečnosti ili gnoja iz pleuralnog prostora.

- Pneumotoraks, kada se vazduh nakuplja u pleuralnom prostoru i vrši pritisak na pluća,

- Pleuralni izliv, kada se tečnost nakuplja zbog bolesti poput srčane insuficijencije, infekcija ili maligniteta.,

- Empijem, kada se u pleuralnom prostoru akumulira gnoj kao posledica ozbiljnih infekcija.

Kao i kod svake intervencije, drenaža pluća zahteva određenu pripremu pacijenta. Priprema pacijenta započinje detaljnom procenom stanja. Lekar najpre analizira simptome i potvrđuje dijagnozu pomoću radioloških metoda poput rendgenskog snimanja ili ultrazvuka. Na osnovu nalaza odlučuje se o vrsti intervencije i lokaciji gde će se dren postaviti.

Sam postupak drenaže započinje primenom lokalne anestezije na mestu gde će dren biti postavljen. Nakon što započne dejstvo anestetika, lekar pravi mali rez na koži i pažljivo uvodi dren kroz međurebarni prostor u pleuralni prostor.

Tokom izvođenja drenaže možete sedeti sa glavom i rukama oslonjenim na jastuk na stolu ili ležati na krevetu sa rukom iznad glave. Dren se obično stavlja na bočnu stranu grudi ispod pazuha. Postupak se izvodi aseptičkom tehnikom kako bi se smanjio rizik od infekcije i to tako što se pravi mali rez na koži (otprilike 2-3 mm) u području anestezije. Normalno je da osetite pritisak i povlačenje dok se drenaža nežno uvlači u grudni koš, ali to je sasvim bezbolna procedura. Tokom postavljanja drena, možda će biti potrebno da se nakašljete ili da duboko udahnete kako bi se izvršila provera i funkcionalnost drenaže.

Tokom procesa dreniranja, sav sadržaj iz pleuralnog prostora se odvodi u drenažnu bocu, a sam proces drenaže traje u zavisnosti od količine sadržaja koji treba ukloniti (od nekoliko sati do nekoliko dana).

Tokom drenaže i nakon nje, pacijent je pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja kako bi se pratilo njegovo stanje i osigurala pravilna funkcija drena. Nakon uklanjanja drena, pluća se kontrolišu ponovnim snimanjem i to kako bi se potvrdilo da je problem rešen.

Oporavak nakon procedure je obično brz, a pacijenti se najčešće već nakon nekoliko dana mogu vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. Po završetku procedure, zdravstveni radnici će pratiti krvni pritisak, puls i disanje. Takođe, pratiće se i mesto postavljanja drena kako bi se utvrdilo eventualno prisustvo krvarenja ili drugih tečnosti.

U periodu nakon drenaže, moguće je da osećate blagu nelagodnost na mestu intervencije. U tim slučajevima preporučuju se jednostavni lekovi protiv bolova, koji se uzimaju po potrebi. Ovakav osećaj bola je normalan i trebalo bi da nestane u periodu od 1-2 nedelje, a na zakazanoj kontroli biće skinut dren i zavoj.

Važno je da pažljivo pratite svoje stanje – ukoliko primetite jak bol, otežano disanje ili povišenu temperaturu, potrebno je odmah obavestiti lekara. Ovi simptomi mogu ukazivati na komplikacije koje zahtevaju dodatnu medicinsku pažnju.

Period u kome će dren biti prisutan i korišćen za eliminisanje viška tečnosti iz pluća zavisi od zdravstvenog stanja i brzine oporavka. To znači da će dren ostati postavljen sve dok se ne ukloni višak tečnosti, vazduha ili gnoja iz pleuralnog prostora i dok se pluća ne prošire i stabilizuju, što se prati redovnim snimanjem grudnog koša i kliničkim pregledima. Kod većine pacijenata, dren se uklanja u roku od nekoliko dana, ali u složenijim slučajevima može ostati duže, sve dok se stanje potpuno ne stabilizuje.

Sam proces uklanjanja drena je jednostavan i traje vrlo kratko. Kada se utvrdi da više nema potrebe za drenažom, pažljivo se skidaju zavoji i šavovi koji drže dren na mestu. Dren se zatim pažljivo izvlači, a pri tom treba disati u skladu sa uputstvom (duboko udahnete ili izdahnete) kako bi se smanjila nelagodnost i osiguralo pravilno zatvaranje pleuralnog prostora. Iako vađenje drena može biti blago neprijatno, bol je obično minimalan i postupak traje samo nekoliko sekundi.

Nakon uklanjanja drena, na mestu gde je bio postavljen ostaje mali otvor koji se obično zatvori šavom. Ovaj šav se često uklanja nakon 7 do 10 dana, što zavisi od brzine zarastanja rane. Da bi se osiguralo da je plućna funkcija u potpunosti normalizovana, pacijent obavezno mora da odradi kontrolni rendgenski snimak odmah nakon vađenja drena kako bi se utvrdilo potpuno odsustvo viška tečnosti iz pluća.

Statistički podaci pokazuju da je drenaža pluća veoma efikasna procedura s visokim stopama uspeha. Kod pacijenata sa pneumotoraksom, pravilno postavljen dren dovodi do potpunog širenja pluća u više od 90% slučajeva, dok kod pleuralnih izliva većina pacijenata odmah oseća olakšanje simptoma, poput smanjenja kratkog daha. Komplikacije su retke, a najčešće uključuju blaži bol na mestu drena, minimalno krvarenje ili prolaznu infekciju, stanja koja se brzo i uspešno tretiraju.