Operacija ateroma

Kada dođe do začepljenja izvodnog kanala lojne žlezde, dolazi do formiranja benigne ciste na koži koja se naziva aterom. Naime, u tom procesu blokade kanala, sebum, zajedno sa mrtvim ćelijama kože i keratinom, počinje da se nakuplja unutar žlezde, stvarajući tako zatvorenu šupljinu. Ovaj proces može da traje neko vreme pre nego što se formira vidljiva kvržica na koži, koja je obično meka, zaobljena i bezbolna.

Tok nastanka ateroma je postepen i ne izaziva odmah simptome. Iako u početku može biti samo mala, bezopasna kvržica, tokom vremena aterom može početi da raste. Rast može biti spor, ali kada cista dostigne veću veličinu, može postati estetski neprijatna ili uzrokovati nelagodnost zbog položaja na koži. Na primer, aterom na vratu, leđima ili licu može izazvati fizički pritisak ili biti izložen trenju što može izazvati bol ili iritaciju. U nekim slučajevima, lojne žlezde mogu postati preopterećene, pa se može razviti infekcija, što uzrokuje crvenilo, oticanje i bol u zahvaćenom području.

Infekcija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi odlučuju na operaciju ateroma. Ako usled povrede ili trenja dođe do inflamacije i infekcije, cista može postati topla na dodir, a u njenoj unutrašnjosti može se pojaviti gnoj. U ovim slučajevima, aterom može postati vrlo bolan i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Kada dođe do razvoja ovakvog stanja, mora se prov pristupiti lečenju ateroma, što zahteva korišćenje antibiotika. Tek nakon saniranja upale, može se izvršiti operacija ateroma.

Sa druge strane, uklanjanje ateroma se najčešće vrši zbog estetskih razloga. Na primer, ateromi na licu ili vratu mogu biti primetni, što može izazvati nelagodnost i estetsko nezadovoljstvo i nesigurnost kod pacijenata. Mnogi ljudi odlučuju da uklone aterom iako on nije nužno opasan, jer im smeta njegov izgled.

Tek nakon konsultacije sa lekarom i postojanjem indikacije da je aterom uzrokovao bilo kakve smetnje ili postoji rizik od komplikacija, kao što je infekcija ili brzo povećanje veličine, može se izvršiti hirurško uklanjanje ateroma.

Infekcije ateroma su glavni razlog zbog kojeg pacijenti traže medicinsku pomoć; oko 30% prijavljenih slučajeva ateroma uključuje upalu ili gnojni proces, što može zahtevati hitnu hiruršku intervenciju.

Dakle, pre operacije ateroma, neophodno je izvršiti konsultaciju sa lekarom kako bi se procenila veličina, lokacija i stanje ateroma. U nekim slučajevima, pre operacije može biti potrebno izvršiti dodatne pretrage, kao što su ultrazvuk ili analiza tkiva, kako bi se potvrdilo da se ne radi o malignoj promeni.

U toku konsultacija, analizira se i medicinska istorija pacijenta, eventualne alergije i procenjuje trenutno zdravstveno stanje. Imajte u vidu da treba da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate naročito o onima koji utiču na zgrušavanje krvi, poput antikoagulanata i aspirina, jer oni mogu povećati rizik od krvarenja tokom operacije.

Imajući u vidu da se operacija ateroma obavlja u lokalnoj anesteziji, nije potrebna prethodna hospitalizacija, a nakon tretmana pacijent može odmah da ide kući.

Operacija ateroma je relativno jednostavna i često se izvodi u ambulantnim uslovima. Nakon što je dezinfikovano područje oko ateroma, aplikuje se lokalna anestezija. Prilikom uklanjanja ateroma, lokalna anestezija se ubrizgava tankom iglom u tkivo koje okružuje cistu. Procedura obično traje samo nekoliko sekundi, a pacijent može osetiti blagi pritisak ili peckanje tokom aplikacije. Nakon primene, pacijent brzo gubi osećaj u tretiranom području, efekat anestezije traje od 30 minuta do nekoliko sati, u zavisnosti od vrste korišćenog anestetika i doze. Njeno dejstvo omogućava precizno i bezbolno uklanjanje ateroma, dok pacijent ostaje potpuno svestan tokom celog postupka. Kada anestezija počne da deluje (što se događa u roku od 1 do 5 minuta), lekar može započeti operaciju bez izazivanja bola.

Hirurg pravi mali rez na koži iznad ateroma, pazeći da ne ošteti okolna tkiva. Uslov za uspešno uklanjanje ciste je da se aterom u potpunosti odstrani zajedno sa svojom kapsulom. Ovaj korak je ključan kako bi se izbegla mogućnost ponovnog nastanka ateroma na istom mestu.

U nekim slučajevima, kada je aterom manji ili se nalazi na mestu gde je teško pristupiti, postupak može biti minimalno invazivan, uz korišćenje finih instrumenata i preciznih tehnika. Nakon što je aterom potpuno uklonjen, rana se pažljivo zatvara šavovima, a na površinu se nanosi antiseptičko sredstvo kako bi se sprečila infekcija.

U zavisnosti od lokacije i veličine ateroma, procedura hirurške ekscizije traje do 30 minuta.

Da bi u potpunosti bila uspešna, operacija ateroma zahteva odgovarajuću postoperativnu negu. Pojava bola na mestu reza je normalna, i oni se mogu eliminisati upotrebom paracetamola ili brufena. Treba ipak napomenuti da lekovi poput aspirina nisu preporučljivi jer njihovo dejstvo može usporiti zarastanje rane.

Prvog dana treba izbegavati kontakt rane sa vodom i držati je pod zavojem, izbegavati upotrebu šminke (ako je izvedena operacija ateroma na licu) i izlaganje suncu. Predviđeno vreme za koje se skidaju šavovi, ukoliko ih ima, je od 7 do 10 dana, a na mestu intervencije može ostati mali ožiljak koji će vremenom izbledeti.