Operacija Karotida na Vratu - Hirurška Intervencija

Operacija karotida na vratu podrazumeva hiruršku intervenciju kojom se vrši uklanjanje nagomilanih masti i holesterola iz karotidne arterije. Karotidna arterija smeštena je na vratu i njena osnovna funkcija jeste snabdevanje mozga i lica potrebnom količinom krvi. S obzirom da postoje dve karotide (po jedna sa svake strane vrata), protok krvi može biti usporen ili zaustavljen kada se naslage masti nakupljaju u zidovima arterija. U situacijama kada je protok krvi do mozga i lica smanjen, Ako dovoljno krvi ne može da stigne do mozga, postoji opasnost od moždanog udara.

Operacija karotida na vratu vrši se u konsultaciji sa vaskularnim hirurgom. Nakon izvršenog pregleda i analize medicinske istorije, vaskularni hirurg će sprovesti određene dijagnostičke testove i laboratorijske analize. U situacijama kada nalazi sprovedenih testova i procenjeni faktori rizika ukazuju na sledeća stanja, potrebno je izvršiti operaciju karotida:

1. Simptomatska karotidna stenoza: Ako pacijent već ima simptome poput prolaznog ishemijskog napada (TIA) ili manjeg moždanog udara, a pritom ima suženje karotidnih arterija veće od 50%, operacija je preporučljiva. Simptomi mogu uključivati iznenadnu slabost ili utrnulost na jednoj strani tela, gubitak vida na jednom oku, ili teškoće u govoru.

2. Asimptomatska karotidna stenoza: Kod pacijenata koji nemaju simptome, ali imaju značajno suženje (obično preko 70%), operacija se može preporučiti kako bi se smanjio rizik od budućeg moždanog udara. Odluka o operaciji zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, starosti, i drugih faktora rizika.

3. Prisutni faktori rizika: Faktori kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, i visoki nivoi holesterola mogu povećati rizik od komplikacija kod sužene karotidne arterije. Kod ovih pacijenata, čak i ako su asimptomatski, operacija može biti preporučena kako bi se predupredile ozbiljne posledice.

Kod pacijenata sa suženjem karotidnih arterija, postoje dva opšte primenjena pristupa kako bi se sprečio moždani udar. To su:

1. Karotidna endarterektomija (CEA), i

2. Karotidno stentiranje (CAS).

Karotidna endarterektomija je hirurška procedura koja podrazumeva fizičko uklanjanje masnih naslaga i naslaga holesterola iz karotidnih arterija. Ova metoda je najčešće primenjena u postupku lečenja simptomatske i značajne asimptomatske karotidne stenoze.

Sa druge strane, karotidno stentiranje je minimalno invazivna hirurška procedura koja podrazumeva postavljanje stenta u suženu karotidnu arteriju kako bi se arterija proširila i omogućio normalan protok krvi.

Pored uvida u medicinsku dokumentaciju, istoriju zdravstvenog stanja i opšte zdravstveno stanje, potrebno je sprovesti i određene dijagnostičke testove. Zahvaljujući ovim testovima vaskularni hirurg procenjuje stanje karotidnih arterija i opšte zdravstveno stanje pacijenta. Ti testovi su:

• Ultrazvuk karotida (Doppler ultrazvuk): Ovaj test koristi zvučne talase kako bi se procenilo suženje karotidnih arterija i protok krvi kroz njih. To je neinvazivna i pouzdana metoda za otkrivanje stenoze.

• CT angiografija (CTA): Ovaj test koristi rendgenske zrake i kontrastno sredstvo kako bi pružio detaljne slike karotidnih arterija. CTA pomaže u proceni stepena suženja i uočavanju bilo kakvih anomalija.

• MR angiografija (MRA): Slično CTA, ali koristi magnetnu rezonancu umesto rendgenskih zraka. MRA je korisna za pacijente koji ne mogu primiti kontrastna sredstva korišćena u CTA.

• Kardiološki pregled: EKG i, po potrebi, stres testovi ili ehokardiogram, kako bi se procenilo srčano stanje, jer problemi sa srcem mogu povećati rizik tokom operacije.

• Laboratorijski testovi: Krvna slika, koagulacioni testovi, funkcionalni testovi jetre i bubrega kako bi se osigurala sposobnost organizma da podnese operaciju i anesteziju.

Nakon sprovedenih analiza i dobijanja rezultata, vaskularni hirurg upućuje pacijenta o toku preoperativne pripreme. Obavezan je prekid uzimanja određenih lekova (antikoagulansi, ili antiagregacione lekove (npr. aspirin). Takođe, obavezna je i kontrola hroničnih stanja (hipertenzija, dijabetes i sl.), kao i jasno razumevanje svih aspekata operacije od strane pacijenta.

U postupku realizacije operacije karotida na vratu, primenjuju se različite metode pripreme i izvođenja hirurške intervencije. Ukoliko se pristupa karotidnoj endarterektomiji, pacijent mora biti podvrgnut lokalnoj ili opštoj anesteziji. Potom, hirurg pravi rez na vratu kako bi pristupio suženoj karotidnoj arteriji. Arterija se pažljivo otvara i masne naslage se uklanjaju. U nekim slučajevima, koristi se privremeni šant kako bi se omogućio kontinuirani protok krvi ka mozgu tokom procedure. Po završetku uklanjanja naslaga sa zidova arterije, arterija se zatvara šavovima ili patch-graftom (komadom sintetičkog materijala ili vena pacijenta).

Međutim, ako se izvodi hirurška intervencija karotidnog stentiranja, potrebno je napomenuti da se sama procedura izvodi u lokalnoj anesteziji. To znači da je pacijent budan, ali da ne oseća bol tokom intervencije. Ova procedura se izvodi tako što se uvodi kateter kroz arteriju u preponi ili ruci. Kateter se vodi do suženog dela karotidne arterije. Nakon što se pozicija potvrdi, mali balon se naduvava kako bi se privremeno proširila arterija, a zatim se postavlja stent koji ostaje trajno u arteriji kako bi je održala otvorenom. Po završetku intervencije, balon se ispušta i uklanja, a stent ostaje trajno i obezbeđuje stabilan protok krvi.

Vreme trajanja procedure operacije karotida na vratu je između 1 i 2 sata.

Bez obzira na to koja je procedura hirurške intervencije operacije karotida na vratu izvršena, postoperativna nega je jedan od najznačajnijih pristupa koji obezbeđuje potpuni oporavak. Naime, nakon operacije, pacijent obično provodi jedan do dva dana u bolnici kako bi bio pod stalnim nadzorom. U tom periodu, lekari prate vitalne funkcije, protok krvi kroz karotidne arterije i neurološki status pacijenta kako bi se na vreme uočili eventualni zdravstveni problemi. Sasvim je očekivano da posle hirurške intervencije pacijent oseća bol i nelagodnost u vratu. Takođe, oticanje na mestu reza je normalno i traje do nekoliko dana.

Nakon otpusta iz bolnice, pacijent treba da izbegava naporne aktivnosti i podizanje teških predmeta u prvim danima, dok se lagane šetnje preporučuju kako bi se ubrzao oporavak. Posebno je važno da se područje reza održava na adekvatan način, a to znači da rez treba biti čist i suv. U slučaju pojave znakova infekcije, poput crvenila, otoka ili curenja gnoja, neophodno je odmah se obratiti lekaru.

Posebni saveti za uspešan oporavak:

- Izbegavati teže fizičke aktivnosti i naglo saginjanje;

- Održavati područje oko reza čistim i suvim;

- U slučaju pojave prvih znakova infekcije, obratiti se lekaru;

- Pridržavati se dobijene terapije;

- Pratiti nivo krvnog pritiska;

- Izbegavajte vožnju 7 do 14 dana od operacije;

- Povratak na posao možete očekivati od 14 do 28 dana od operacije.