Seboroična keratoza

Seboreična keratoza je najčešća vrsta benigne, nemaligne, kožne lezije koja se javlja kod starije odrasle populacije. Ove lezije su obično potpuno bezopasne, ali mogu izazvati estetske smetnje i nelagodnosti, što dovodi do potrebe za njihovim lečenjem. Njihova pojava manifestuje se kroz pojavu suve i ljuskava izraslina. Ove lezije mogu varirati u veličini, od malih tačaka do većih kvržica koje mogu biti i do nekoliko centimetara u prečniku.

U medicini, seboreična keratoza se često opisuje kao "molekularna izraslina" zbog svoje karakteristične teksture i boje, koja može varirati od bež, smeđe pa do crne. Iako se obično javlja na licu, vratu, leđima, ramenima i rukama, seboreična keratoza može se pojaviti bilo gde na telu, osim na dlanovima i tabanima. Ove lezije su bezbolne, ali mogu biti sklone iritaciji ili povređivanju, naročito ako se nalaze na mestima koja dolaze u kontakt sa odećom ili drugim predmetima.

Uzroci seboreične keratoze

Iako tačan uzrok nastanka seboreičnih keratoza nije otkriven, postoje brojni faktori koji se povezuju s njihovim razvojem. Među njima se ističe starenje, jer je pojava seboreične keratoze mnogo češće kod starijih osoba (obično kod starijih od 40 godina). Iako se ne smatra povezanim s preciznim biološkim uzrokom starenja, povećanje broja ovih lezija sa godinama ukazuje na to da proces starenja kože igra značajnu ulogu u njihovom razvoju, kao i hormonalni faktori.

Procenjuje se da više od 90% starijih od 60 godina ima bar jednu seboreičnu keratozu koja najčešće izgleda kao sasušena krasta. Ne treba ih mešati sa bradavicama ili mladežima.

Istraživanja pokazuju da UV zračenje i genetika nisu direktno povezane sa mogućnošću pojave ovih lezija. Ipak, treba imati u vidu da dugoročno izlaganje suncu ima tendenciju da poveća rizik od pojave različitih promena na koži koje je potrebno kontinuirano pratiti.

Simptomi seboreične keratoze

Seboreična keratoza obično ne izaziva bol ili nelagodnost. Njeni simptomi su uglavnom vezani za izgled i teksturu lezije. Klasični simptomi uključuju:

• Promene na koži: Seboreična keratoza najčešće izgleda kao okrugla ili ovalna izraslina koja je veličine u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Lezije mogu biti ravne ili blago podignute iznad površine kože. Njihova površina može biti gruba, ljuskava, pa čak i naborana.
• Boja: Boja seboreičnih keratoza varira, od svetlosmeđe do tamnosmeđe, pa čak i crne. U retkim slučajevima, lezije mogu biti žute ili bele, ali ovo je manje uobičajeno.
• Nelagodnost ili iritacija: Iako su lezije obično bezbolne, one mogu postati iritirane ili bolne ako dođe do trenja s odećom ili usled povreda, što može izazvati krvarenje ili infekciju. Keratoze mogu izazvati svrab, naročito ako se nalaze u predelu koji je stalno izložen pritisku ili trenju.
• Brzi rast: Iako većina seboreičnih keratoza raste sporo, u nekim slučajevima može doći do bržeg rasta ili promene u izgledu lezije. To može izazvati zabrinutost, ali u većini slučajeva to nije znak da lezija postaje kancerozna.

Krioterapija i elektrokauterizacija u lečenju seboreične keratoze


Iako seboreična keratoza obično nije opasna, lečenje može biti preporučeno ako lezije uzrokuju estetske smetnje, nelagodnost ili ako postoji zabrinutost zbog njihove promene u izgledu. Postoji nekoliko tretmana koji se koriste za uklanjanje seboreičnih keratoza, a izbor metode zavisi od veličine, broja i položaja lezija.

• Krioterapija je jednostavan i brz postupak, koja koristi tečni azot za zamrzavanje keratoze, što dovodi do njenog uništavanja. Efikasna je za manje seboreične keratoze.
• Elektrokauterizacija podrazumeva tehniku koja koristi električnu struju koja spaljuje izraslinu i uništava obolelo tkivo. Efikasna je za uklanjanje manjih keratoza, a rezultat je obično brz i bez komplikacija.

Hirurški pristup u lečenju seboreične keratoze

U slučajevima kada keratoza postane velika ili ima sumnjiv izgled, pristupa se uklanjanju seboreične keratoze hirurškim putem. Detaljan pregled i konsultacije obavezan su deo preoperativne pripreme. Ako postoji bilo kakva sumnja u vezi sa izgledom i stanjem seboreične keratoze, lekar može preporučiti histološku analizu pre nego što se odluči za operaciju.

Priprema za zahvat obuhvata dezinfekciju kože u okolini lezije antiseptičkim rastvorima, kako bi se smanjio rizik od infekcija, a zatim i davanje lokalne anestezije kako bi se započela procedura uklanjanja. Hirurški pristup kojim se vrši uklanjanje seboreične keratoze podrazumeva izrezivanje seboreične keratoze zajedno sa malim delom okolne zdrave kože. Ova tehnika omogućava precizno uklanjanje lezije i smanjuje rizik od recidiva. Nakon što lekar izreže keratozu, rana se zatvara šavovima. Ova metoda je pogodna za veće lezije. U slučajevima manjih keratoza, rana se može ostaviti otvorena, jer će spontano zarasti. U svakom slučaju, rana se prekriva sterilnim zavojem kako bi se sprečila infekcija.

Postoperativna nega

Nakon zahvata, pacijent obično može odmah nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima, mada se preporučuje izbegavanje napornih fizičkih aktivnosti u narednih nekoliko dana od intervencije. Predeo rane bi trebalo držati čistim i suvim, a korišćenje antiseptičkih preparata i njihovo aplikovanje na ranu vrši se po preporuci lekara. Kontrola rane obavlja se u periodu od 7 do 10 dana kako bi se proverilo da li je rana pravilno zarasla i da li su šavovi spremni za uklanjanje.