Varikozne vene

Varikozne vene su proširene, dilatirane i izvijugane vene. Svaka vena može postati varikozna, ali vene koje su najčešće zahvaćene bolešću su one na donjim ekstremitetima. Razlog tome je povećan pritisak u venama nogu usled uspravnog hoda i stajanja.

U većini slučajeva varikozne vene u svojim najblažim manifestacijama, koje podrazumevaju spider nevuse i teleangiektazije, predstavljaju samo kozmetski problem. Međutim,varikozne vene mogu imati veliki dijapazon simptoma, od, sa jedne strane bola i osećaja nelagodnosti, pa sve do ulcera, koje mogu ugroziti i sam ekstremitet.

Znaci proširenih vena uključuju:

1. Znaci varikoznih vena koji se javljaju i bez pojave bola:

- Tamno-ljubičasto i plavo preobojene vene

- Nabrekle, nadute vene koje se često mogu ocrtavati pod kožom

2. Znaci i simptomi varikoznih vena sa pojavom bola koji uključuju širok spektar tegoba:

- Osećaj svraba i težine u nogama, naročito nakon pojačane fizičke aktivnosti i noću

- Osećaj pečenja, probadanja, trnjenja, kao i otoci potkolenica

- Svrab oko vena

- Sindrom nemirnih nogu

- Krvarenja iz naprslih varikoziteta – čak i manje povrede mogu izazvati protrahovano krvarenje

- Zapaljenja površnih vena i njihova tromboza

- Promene u boji i teksturi kože (Lipodermatoskleroza, stasis dermatitis i atrophie blanche), zadebljanja vena, grčevi u nogama pri naglom ustajanju, ulkusi u blizini skočnih zglobova nogu, što može ukazivati na ozbiljno stanje, koje zahteva medicinsku negu.

Vene imaju zalistke, čija je funkcija propuštanje krvi u jednom smeru, ka srcu. Ako zidovi vene postanu izduženi, stanjeni i manje fleksibilni (elastični), zalisci mogu da oslabe i popuste. Oslabljeni zalisci dovode do toka krvi unazad, što za posledicu ima akumulaciju krvi u venama , koje postaju otečene i uvećane.

Zbog uticaja gravitacije, koja otežava tok krvi ka srcu, vene na najvećoj udaljenosti od srca su najčešće pogođene. Svako stanje koje dovodi do povećanog intraabdominalnog pritiska (opstipacija, trudnoća, u nekim slučajevima tumori…) može dovesti do proširenih vena.

Tačan uzrok popuštanja zida vena i njihovih zalistaka još nije pronađen. Među svetskim ekspertima postoji više teorija, ali ponekad deluje da se proširene vene pojavljuju bez jasnog etiološkog razloga. Među potencijalnim riziko- faktorima su:

- Menopauza

- Trudnoća

- Starost preko 50 godina

- Dugotrajno stajanje

- Pozitivna porodična anamneza

- Gojaznost

POL: žene češće oboljevaju, čima doprinose ženski hormoni a moguće je i da hormonska terapija ima svoju ulogu u etiopatogenezi varikoznog sindroma.

GENETIKA: često su porodično nasledna oboljenja.

GOJAZNOST: dokazana je statistički značajna povezanost gojaznosti i varikoznog sindroma

POSAO: određena zanimanja, gde se više stoji doprinose povećanju rizika za varikozni sindrom.

GODINE: sa godinama raste i rizik,

PUŠENJE: sastojci dima cigara blokiraju reparatorne mehanizme u organizmu i dovode do povećanja oksidativnog stresacelog organizma

TRUDNOĆA: povišen intraabdominalni pritisak, povišen volumen krvi za vreme trudnoće i povećano lučenje hormona dovode do pojave varikoznog sindroma. Na sreću varikozni sindrom se povlači, ili značajno poboljšava 3 do 12 meseci nakon porođaja.

Izrazito bolne rane na koži blizu varikoznih vena, posebno blizu skočnih zglobova. Nastaju zbog zastoja krvi i povećanja venskog pritiska u insuficijentnim venama, što dovodi do poremećaja metabolizma kože i posledičnog formiranja ulcere. Promena boje kože se uobičajeno javlja pre pojave ulcera.

Bilo u vidu tromboze površnih vena ili tromboflebitisa, što je češće slučaj ili proširenja i tromboze dubokih vena noge, što je ređi ali opasniji scenario.

Povremeno variksi blizu kože mogu pući i izazvati krvarenje, koje je je najčešće malo, ali može biti u izuzetnim situacijama i vitalno ugrožavajuće.

Nema načina da se varikozne vene izbegnu u potpunosti, ali se poboljšanjem muskularnog tonusa i cirkulacije, tegobe mogu značajno ublažiti i može se usporiti i prevenirati pojava komplikacija. Mere koje se koriste sa tom namerom u kućnim uslovima uključuju:

- Korekcija životnog stila, koja ukućuje prekid pušenja, prekid unosa alkoholnih pića, adekvatan odmor

- Adekvatna hidratacija organizma

- Zdrava, izbalansirana ishrana, sa dovoljno vlakana i smanjenim unosom soli

- Vežbanje

- Regulacija telesne mase

- Izbegavanje potpetica i uske odeće

- Elevacija nogu

- Regularna promena pozicije za stajanje ili sedenje

Anamneza od strane doktora, gde će pacijent razgovarati sa doktorom o svojim tegobama.

Klinički pregled većinom vizuelno od strane doktora, kojim se može utvrditi postojanje varikoznog sindroma. Prilikom pregleda pacijent je nepokrivenih nogu u stojećem stavu.

Ultrazvučna dijagnostika kojom se utvrđuje morfologija vena površnog i dubokog venskog sistema, postojanje protoka kroz venski sistem, postojanje prepreka u vidu trombova ili ređe tumora, kao i kompetentnost venskih valvula.

U zavisnosti od potreba definitivne dijagnostike svakog pacijenta individualno, dijagnostičke metode se mogu proširiti ultrazvučnim pregledom abdomena, NMR pregledmo venskog sistema i flebografijom.

U slučaju sumnje na neka od sistemskih oboljenja koja se mogu manifestovati problemima na venskom sistemu potrebne su i analize krvi, a pored vaskularnog hirurga i flebologa, potrebne su i konsultacije lekara drugih specijalnosti, sve u cilju optimalnog tretmana svakog pacijenta ponaosob.

Zavisno od stadijuma bolesti lekar može preporučiti više modaliteta lečnja za svakog pacijenta idividualno.

Higijensko – dijetetski režim – kao što je vežbanje, regulisanje prekomerne telesne težine, izbegavanje nošenja tesne odeće, elevacija nogu i izbegavanje dugih perioda stajanja ili sedenja- što može ublažiti tegobe i da sprečiti pogoršanja.

Kompresiona terapija – često prvi korak pre pokušaja drugih vidova tretmana, bilo u vidu elastičnih zavoja ili kompresionih čarapa. Svojim mehaničkim delovanjem kompresiona terapija pomaže efekat rada mišićne venske pumpe i time i pomaže tok krvi ka srcu. Inače kompresivna terapija se koristi i kao suportivna terapija svih narednih modaliteta lečenja.

Venotonici, antioksidanti i hemoreološka sredstva kao što su : Pentoksifilin, rutozidi i hidroksirutozidi, diosmin, vitamin C, ekstrakt kestena i sl. bilo u vidu peroralnih ili apikalnih preparata Deluju smanjenjem oksidativnog stresa, antiinflamatorno i poboljšanjem reoloških svojstava krvi.

Operativno lečnje u više svojih oblika i modaliteta

Klasična operacija vena - striping VSM sa krosektomijom. Ova operacija podrazumeva pravljenje više incizija na nozi, jedne proksimalne na ishodištu vene safene magne i jedne distalne na utoci VSM u duboku venu. VSM s preseca i pomoću specijalne sajle (Stripera) čupa iz noge. Na utoci u duboku venu se podvezuju i sve okolne grane, kojih ima najčešće 4 do 6. Ova procedura zahteva oporavak od nekoliko nedelja pre povratka uobičajenim aktivnostima.

Mini flebektomije su tip intervencija gde se serijom mini incizija pristupa varikoznim venama, koje se potom ekstrahuju specijalnim instrumentima i podvezuju na predilekcionim mestima.

Endovaskularne procedure ili kateterom vođene procedure gde se pod kontrolom ultrazvuka identifikuje vena u koju se preko igle i vodiča plasira kateter. Preko katetera se vrši ablacija i zatvarenje vene iznutra nezavisno od izvora generisanja toplote, bilo da je RF, laser ili vodena para. Nakon ovog tipa intervencije pacijent je sposoban da se posle par sati vrati uobičajenim aktivnostima, premda se savetuje dan miovanja i još par nedelja nošenja kompresivne terapije (elastičnih čarapa) u toku dnevnih aktivnosti.

Endoskopske procedure se koriste u slučajevima uznapredovalih ulcera na nozi. Hirurg tada plasira tanku kameru u potkožne prostore noge, gde vizuelizuje, podvezuje i uklanja varikozne vene kroz male incizije. I ove procedure se izvode kao ambulantna jednodnevna hirurgija.

Sklerozacione procedure takođe spadaju u ambulantne procedure, gde se zavisno od dijametra vene aplikuje injekcioni rastvor ili pena za sklerozaciju, nakon čega pacijent miruje desetak minuta, a zatim može nastaviti sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz obavezno nošenje suportivne kompresivne terapije u trajanju od par dana.

Laser perkutane procedure, se koriste za ablaciju manjih vena, venula, kapilara i Spider nevusa. Spadaju u kozmetske procedure, rade se ambulantno i pacijenti mogu odmah nakon završetka procedure nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.

Pripremite se za pregled !

Budite pripremljeni na to da se pregled mora obaviti isključivo na golim ekstremitetima.

Prvi pregled uvek počinje od izabranog lekara. On daje savet da li se prvo treba javiti flebologu, vaskularnom hirurgu ili dermatologu.

- Zapišite sve simptome koje imate.

- Zapišite sve ključne informacije u vezi vaše anamneze (da li ste i na šta alergični, nasledna oboljenja uključujući i venska oboljenja…).

- Napravite spisak svih lekova i suplemenata koje koristite.

- Zapišite pitanja koja imate za doktora. Neretko se desi da se pacijenti zbune i ne postave pitanja koja su planirali.

Doc dr Ivan Marjanović