Hirurško uklanjanje mladeža

U slučajevima kada lekar sumnja na postojanje mogućnosti malignih promena ili kada mladež izaziva estetske smetnje ili nelagodnost, preporučuje se hirurško uklanjanje mladeža. Hirurško uklanjanje mladeža može se uraditi na nekoliko načina, a izbor metode zavisi od lokacije, veličine i prirode mladeža. U praksi se najčešće koriste:

• Ekscizija (hirurško uklanjanje) – Ovo je najčešći način uklanjanja mladeža. Pomoću lokalne anestezije, mladež se odstranjuje, a koža se zatim šije. Ovaj metod je posebno koristan kod sumnjivih mladeža, jer omogućava potpunu analizu uzorka na patološkom ispitivanju.

• Kiretaža i elektrokoagulacija – Ova metoda se koristi za uklanjanje manjih mladeža. Mladež se uklanja pomoću kirete (specijalnog instrumenta), a potom se koža tretira električnim tokom kako bi se sprečilo krvarenje.

Hirurško uklanjanje mladeža podrazumeva vrlo precizan i sistematičan proces koji uključuje nekoliko ključnih faza. Iako ovaj postupak obično ne traje dugo i ne zahteva dugotrajnu hospitalizaciju, veoma je važan zbog preciznosti u uklanjanju mladeža i očuvanju zdravog tkiva, kao i mogućnosti da se izbegne ili otkrije potencijalni malignitet, kao što je melanom. Hirurško uklanjanje mladeža obavlja se pod lokalnom anestezijom, a procedure i tok variraju u zavisnosti od vrste mladeža, njegove veličine, dubine, kao i postojanja sumnje na malignitet.

Pre nego što se odluči na hirurško uklanjanje mladeža, pacijent prolazi kroz detaljnu konsultaciju sa dermatologom i hirurgom. Tokom tih konsultacija, lekar procenjuje izgled i karakteristike mladeža, kao i sve potencijalne rizike, na osnovu čega se donosi odluka o najboljoj metodi uklanjanja. Ukoliko postoji sumnja na maligni karakter mladeža, lekar će pacijenta uputiti na dalje pretrage, kao što je dermoskopija, koja omogućava detaljan uvid u strukturu mladeža, ili čak biopsiju. Ako postoji sumnja na melanom ili neki drugi oblik kancerogenog procesa, lekar može odlučiti da ukloni mladež sa širim sigurnosnim marginama (granicom) kako bi se osigurao potpuni tretman.

Nakon što je doneta odluka da se izvrši uklanjanje mladeža hirurškim putem, pacijent se priprema za proceduru. Prvo, potrebno je dezinfikovati područje oko mladeža kako bi se sprečila infekcija. To podrazumeva korišćenje antiseptičkih sredstava, kao što su jod ili alkohol.

Pre same hirurške intervencije, primenjuje se lokalna anestezija. Lekar koristi anestetičnu supstancu (najčešće lidokain ili neki drugi lokalni anestetik), koja se ubrizgava u područje oko mladeža. Ovaj postupak obično ne izaziva bol, ali pacijent može osećati blag pritisak ili peckanje prilikom ubrizgavanja anestetika. Nakon nekoliko minuta, područje postaje potpuno utrnulo i pacijent više neće osećati bol tokom same operacije.

Kada je koža u potpunosti utrnula, lekar prelazi na samu hiruršku intervenciju. Ekscizija mladeža podrazumeva uklanjanje mladeža zajedno sa malim delom okolne zdrave kože. Cilj je ostaviti dovoljno prostora kako bi se sprečilo da na koži ostanu eventualne kancerogene ćelije. Ovaj korak je naročito važan kada postoji sumnja na melanom, jer uklanjanje celokupnog zaraženog tkiva smanjuje rizik od metastaziranja ili ponovnog rasta malignih ćelija.

Koristeći adekvatne instrumente lekar pažljivo izrezuje mladež. Veličina uklonjenog tkiva zavisi od vrste i dubine mladeža, kao i od sumnje na malignitet. Ako je mladež duboko ukorenjen u koži, lekar može morati da ukloni i dublje slojeve, što može zahtevati šivanje dubljih slojeva kože. Na kraju, tkivo koje je uklonjeno šalje se na histološki pregled (patološku analizu) kako bi se potvrdilo da li je mladež benigni ili postoji rizik od malignih promena.

Nakon uklanjanja mladeža, rana se pažljivo zatvara. U zavisnosti od veličine i dubine uklonjenog tkiva, lekar koristi šavove za zatvaranje rane. Šavovi mogu biti različitih tipova. Ako je rana plitka, mogu biti korišćeni površinski šavovi, koji se često mogu odstraniti nakon nekoliko dana. U slučaju dubljih rezova, primenjuju se unutrašnji šavovi koji se resorbuju sami, što znači da ih nije potrebno vaditi. U svakom slučaju, šavovi se postavljaju tako da se minimalizuje rizik od stvaranja vidljivih ožiljaka, a ožiljak će tokom vremena biti sve manje primetan.

Nakon operacije, pacijent je obično podvrgnut kratkoj postoperativnoj nezi. Rana se prekriva sterilnim vodootpornim zavojem, koji pomaže u zaštiti rane od infekcija. Ovaj zavoj se skida nakon 48h, a u tom periodu se preporučuje da se izbegava kontakt operisanog područja sa vodom.

Savetuje se izbegavanje korišćenje bazena, sauna i spa centara, izbegavanje izlaganja rane suncu, jer to može povećati rizik od stvaranja ožiljaka ili pigmentnih promena. Preterano naprezanje ili obavljanje aktivnosti koje bi mogle izazvati povredu rane, kao što je trljanje ili istezanje kože takođe treba izbegavati. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti upotrebu antibiotske kreme ili masti kako bi se sprečila infekcija. Nakon nekoliko dana, pacijent dolazi na redovnu kontrolu kako bi lekar proverio da li je rana dobro zarasla.

Nakon što je mladež uklonjen, uzorak tkiva šalje se na histološki pregled. Ovaj korak je ključan, naročito u slučajevima kada postoji sumnja na malignitet. Histopatološki nalaz pruža preciznu dijagnozu i pomaže lekaru da odluči o daljem lečenju, ukoliko se ispostavi da mladež sadrži kancerogene ćelije. U slučaju benignih mladeža, dodatni tretman obično nije potreban, dok, ako je rezultat pozitivan na melanom, pacijent će biti upućen na dalju onkološku terapiju, koja može uključivati operaciju uklanjanja regionalnih limfnih čvorova, kao i druge terapije.